ЧУВЕНА трешња „докторка“, која чува успомену на др Јована Јовановића, гинеколога акушера и првог српског модерног воћара, посађена је у башти Ранчићеве куће крајем децембра, како би успомена на лекара који је кумовао настанку грочанског и српског воћарства и даље била присутна пред очима бројних посетилаца и излетника.

Занимљиве приче из Гроцке, старе вароши крај Дунава богате историјом и културом, предано истражује Зорица Атић, историчарка уметности и директорка Центра за културу Гроцка:

- Модерно српско воћарство почиње 20. веком и др Јованом Ј. Јовановићем, чувеним гинекологом, бечким ђаком - објашњава Зорица Атић.
- Био је један од пионира савремене гинеколошко-акушерске службе у Србији, оснивач београдске Школе за бабице и дворски лекар краљице Драге.

Наша саговорница додаје и да је 1906. године на јавној лицитацији у Гроцкој купио 80 хектара земље и посадио плантаже трешње. Он на овом од давнина плодном и винородном тлу у периоду до 1908. године подиже засаде трешње са око 7.000 садница, које су по квалитету, крупноћи и родности биле најбоље у Србији.

- То је био изузетан подухват, јер се у Гроцкој пре њега трешња није гајила за продају, а на овај начин, и на овом пространству нигде, а такву и толику плантажу под трешњом ни до данас нико није подигао, не само у Србији, већ ни на целом Балкану - истиче наша саговорница.

До тада је овај крај Гроцке, сем по виноградарству, био искључиво познат по сточарству и ратарству. Најприсутнија је била француска сорта лионска рана али и друге, гермердорфска и хеделфингенска. Била су то тешка имена, па су убрзо добиле надимке „докторка“, „керминка“ и „ерц“, потоње две због боје сока и облика плода.

Грочане је задужио и тиме што 1909. оснива Среско породилиште у Гроцкој. У народу је отуд остао познат као „женски доктор“, а његова трешња, француска сорта лионска рана, по њему је добила име докторка.

Гроцку често зову „мала Калифорнија“.

- Вест на сајту Вечерњих новости може се погледати ОВДЕ.