Ранчићева кућа тада није била заштићено културно добро (заштићена је 1966), нити је постојао Завод за заштиту споменика културе (основан је 1960).

На слици се види трошна кућа, али и силуета њене власнице - госпођице Магдалене Ранчић, последње у лози Ранчића...
Ранчићеву кућу у Гроцкој је обновио 1972. године Завод за заштиту споменика културе града Београда у сарадњи са Градском општином Гроцка, а њена прва намена је била окриље тадашњег Туристичког друштва Гроцке. Кућа је потом 1982. године постала Завичајни музеј Гроцке и излагала је збирку проф. др Александра Костића. Али не задуго, јер је већ 90-тих била под кључем а кућа са оштећењима крова. На инсистирање Вокија Костића, композитора и кулинара, његовог сина, кућа је обновљена 2002/3. године. Коначно, од 2008. године Ранчићева кућа је простор у коме послује Центар за културу Гроцка, а седиште ове установе, која је и данас користи, постаје 2016. године.
Да се подсетимо, кућа је настала крајем 18. века, а каснијом доградњом, свој коначни облик варошког дома Гроцке са истакнутим доксатом добија у првим деценијама 19. века.