Самостална изложба слика и цртежа „Ехо подручја“ примењене уметнице Софије Ракиџић биће отворена у петак 03. јуна 2022. године у 19 часова у Ранчићевој кући, галерији Центра за културу Гроцка. 

Приликом отварања изложбе наступају ученици ОМШ „Невена Поповић“ у Гроцкој.

У уводној речи каталога изложбе „Ехо подручја“ историчарка уметности Невена Богојевић наводи: Сваки предео per se, мада и као саставни део значајних, вишевековних топоса, складишти безброј историјских, културних, природних феномена, токова и промена. Стога, када се говори о еху подручја, не мора се искључиво помислити на рефлексију звука која се кроз иста простире, него се, у метафоричном смислу, може сагледати и као вишеструки одјек прошлости и истрајности, који продире до савременог доба. Шта се догађа када се визуелно документују та подручја, а њихови одјеци, саткани од прегршт специфичних мотива, инкорпорирају у њихов амбијент? Да ли је могуће аутентични, вишеслојни ехо учинити видљивим и препознатљивим?

Изложба Ехо подручја, уметнице Софије Ракиџић, представља серију радова који јесу визулени одговор на претходно поменута питања. Користећи технику уљаног пастела на папиру, уметница приказује пределе који су посредно или непосредно део идентитета српских, средњевековних манастира и њихове околине. У представљеним пејзажима чија природа обухвата масивне планине, пећине, шумовите крајеве, или пак винограде, ливаде и насеља, неретко се могу уочити мотиви који алудирају на шири појам сакралности тих простора. С једне стране, реч јео мотивима који су у директној вези са сакралним здањима: архитектонски елементи или целине, попут манастирских бедема, темеља, анахоретских испосница, манастирских кула, купола, портала цркава итд., док се са друге стране, простирање сакрализације предела постиже суптилнијом применом инверзне перспективе. На тај начин, посматрач дела постаје део реалног амбијента који, посредством инверзне перспективе, поприма облик оног нестварног, имагинарног „неземаљског простора“...

Софија Ракиџић (1995) рођена је у Београду. Основне и мастер академске студије завршила је на Факултету примењених уметности Универзитета у Београду, на одсеку за конзервацију и рестаурацију слика и уметничких дела на папиру. Тренутно је на Докторским уметничким студијама које је уписала 2020. године на истом факултету у оквиру студијског програма Примењене уметности и дизајн, а 2021. године добија звање истраживача–приправника на Факултету примењених уметности, финансираног од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Од 2015. године активно излаже на групним жирираним изложбама и учествује у ликовним радионицама и колонијама у земљи и иностранству. Приредила је самосталну изложбу цртежа под називом Одраз у Оставинској галерији у Београду (2019). Бави се конзерваторско–рестаураторским радом и од 2018. године учествује у пројектима обнове зидног сликарства у Србији. Добитница је стипендије Фонда за младе таленте Доситеја, као и неколико стипендија CEEPUS мреже за мобилност студената. Живи и ради у Београду.

Ранчићева кућа у Гроцкој је споменик културе од великог значаја за нашу земљу и аутентични варошки дом Београда и Србије с почетка 19. века. Ова складна скулпторално обликована лепотица народног неимарства бележи више од два века трајања и четири деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Кућа располаже галеријским простором опремљеним витринама, идеалним за поставке примењене уметности, али и пространом баштом која се користи као летња музичка сцена, радионичарски простор и галерија на отвореном.

Изложба траје до 21. јуна 2022. године. Добро дошли!