„Сећање је чувар и ризница свих ствари“, рекао је Цицерон, а млада ауторка у уводној речи примећује да „човек увек живи међу замишљеним емоцијама, у надама и страховима, у фантазијама и сновима. Сећања су наша драгоценост, често и једини траг о животу који смо проживели, и она нас чине оним што јесмо. Сећање је једна од најбитнијих одредница нашег идентитета...“

Невена Црногорац (1994) рођена је у Београду. Средњу школу за дизајн завршила је 2013. године, и потом мастер студије сликарства 2018. године на одсеку примењено сликарство Факултета примењених уметности Универзитета у Београду, у класи проф. Мирослава Лазовића. Учествовала је на више групних изложби, као и у раду радионица за осликавање јавних мурала. Живи и ствара у Београду. Ово је њена прва самостална изложба.

Ранчићева кућа, лепотица народног неимарства, варошки дом Гроцке и Србије, бележи више од два века трајања и око четири деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Име је добила по породици Ранчић којој је готово два века припадала. Грађена је почетком 19. века, без иједног ексера. Широких стреха, са дрвеним доксатом и кровом од ћерамиде, драгоцен је примерак очуваног народног градитељства. Кућа је заштићена као културно добро од великог значаја 1966. године и „домаћин“ је установи Центар за културу општине Гроцка од 2008. године. Ранчићева кућа располаже галеријским простором и пространом баштом парковског типа која се користи као летња музичка сцена, радионичарски простор и галерија на отвореном.

*Имајући у виду да су на снази мере заштите у циљу спречавања ширења епидемије вируса COVID-19, моле се посетиоци да се придржавају свих прописаних и превентивних мера заштите, јер су здравље и безбедност на првом месту.